Nije baš kao od Antiba do Zanzibara, ali nije daleko od toga. Karijerni putevi Branislava
Simovića, Despine Kalidromitou i Elise Maceratini protežu se daleko izvan poznatih granica EU i evropskog kontinenta, koji je dominantan kada govorimo o svrsi i razmišljanju EFCA-e.
Dakle, od Džibutija do Dubaija, od Malezije do Balkana, od Perua do Poljske, širom Latinske Amerike i Južne Azije, da ne spominjemo Sjedinjene Države i Australiju, ovi nepokolebljivi zagovornici održivosti u oblasti izgradnje prepoznali su
očiglednu, ali često skrivenu istina: niko nema monopol na najbolje prakse, ali svi moraju da uče više – i brže – i uz veću pomoć sa vrha.
Težiti cirkularnoj ekonomiji (CE), međutim, je sigurno lakše reći nego učiniti. Posebno jer je sama ideja za mnoge još uvek pomalo misterija.
„To što je ovaj koncept neodređen stvara prepreke“, kaže Despina Kalidromitou. „CE je oblast koja se aktivno istražuje, gde mnoge informacije i društvena infrastruktura još uvek nedostaju. Potrebna su velika početna ulaganja da bi se ostvarila korist u nekom trenutku u budućnosti, a propisi koji bi podstakli cirkularni dizajn su malobrojni.”
To je nešto što Elisa takođe vidi kod kuće u svojoj rodnoj Italiji, na primer.
„Italija nije razvila odgovarajući zakonodavni okvir za cirkularnu ekonomiju“, ističe ona, „ali usvojila je nacionalnu strategiju o CE. Neki gradovi postaju centri upotrebe polovnog materijala, kao što su Đenova i Milano, posebno u privatnom sektoru.
Međutim, još uvek je teško usvojiti cirkularnu ekonomiju u praksi bez tog okvira i bez veće svesti o tome šta ona znači.”
ODGOVORNI RAZVOJ
Branislav smatra da, uzimajući u obzir ogromne potrebe obnove i izgradnje Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, svest raste – čak iako je, kako Despina prepoznaje, nejasna – da lokalne sredine moraju biti zaštićene odgovornijim razvojem.
I to nije slučaj samo zbog revnosti eko-misionara. On je od vitalnog značaja za jednostavan, komercijalni i finansijski opstanak, kako za inženjere konsultante, tako i za građevinske firme.
„Postoji oko devet milijardi evra investicija namenjenih centralnoj Evropi, u vidu grantova međunarodnih institucija, koje zavise od cirkularnosti i održivosti svakog projekta“, kaže on.
„Sa tim finansijskim podsticajima dolazi do promena, dolazi do transfera znanja;
ali promene su spore; naš izazov je da proširimo naše veze kroz EFCA i FIDIC (International Federation of Consulting Engineers) kako bismo ubrzali ovaj proces.”
Međutim, on takođe vidi jasnu promenu stava koji prodire u oblasti građevinarstva i izgradnje infrastrukture, pri čemu lokalno stanovništvo postaje sve više zainteresovano za očuvanje svoje životne sredine.
Kao dokaz, on navodi iskustvo Rio Tinta u njihovom nastojanju da otvore rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Bilo je dosta uličnih protesta protiv ove kompanije jer nema dovoljno informacija koje bi dokazale da neće biti štete po životnu sredinu. Sada je izgradnja rudnika odložena za 18 meseci kako bi se pronašao način da se minimizira otpad iz rudnika.”
PREDNOSTI CIRKULARNIH METODA
Osim toga, nastoji se da se proširi cirkularnost postrojenja. Dok projektanti poboljšavaju tehnologiju ekstrakcije, oni istražuju i kako se otpad može ponovo koristiti za druge proizvode.
„Dizajneri dolaze iz Australije, Kanade, SAD i Nemačke i pokušavaju da izgrade fabriku građevinskog materijala, koristeći 80% ovog otpada. Za mene je to cirkularna ekonomija koja funkcioniše.”
Despina deli mišljenje da su za inženjere konsultante koji su angažovani u ovoj oblasti, prednosti same po sebi očigledne. Ona kaže: „Po mom iskustvu kompanije su shvatile da je prihvatanje principa CE sve korisnije i isplativije.
„Inženjeri konsultanti… su shvatili da će imati stvarno smanjenje potražnje za materijalima i smanjenje njihovog uticaja na životnu sredinu obično uz smanjenje troškova, ali uz dodatnu društvenu vrednost u lokalnim zajednicama.“
Pritisak javnosti može biti jedan od mnogih pokretača. Ali za Elizu Maceratini, najbolji način razvoja svesti je kroz obrazovanje; to znači školovanje budućih inženjera kao i kontinuirano obrazovanje konsultanata praktičara.
Ona kaže: „U italijanskim sredinama još uvek nismo angažovani. Moramo da uvedemo ove teme u obrazovni sektor i da krenemo od početka sa vizijom CE.”
Branislav se slaže i video je dokaze za to. On kaže: „Prošle godine smo organizovali seminare o CE. Pozitivno je to što smo imali dosta učesnika iz lokalnih uprava iz Srbije, [Republike Severne] Makedonije i Crne Gore. Još jedna pozitivna stvar je pomoć koju dobijamo od naših kolega iz Slovenije, gde oni imaju veoma dobru mapu puta,koju podržava njihova vlada.”
Transfer znanja je nešto što je Elisa takođe videla iz prve ruke, ali verovatno na striktnijem nivou. Njena stručnost u rekonstrukciji sirotinjskih naselja u Africi i Latinskoj Americi, naučila ju je šta znači moć deljenja dobrih praksi, odakle god da dolaze. Uvek kažem da najveće lekcije iz CE dolaze iz najsiromašnijih zemalja sveta. Oni su morali da pronađu rešenja sa najmanje sredstava. Tako da od Juga možemo da naučimo mnogo lekcija o upotrebi polovnog materijala, a Jugu možemo da pružimo organizaciono znanje zauzvrat.”
STRUKTURNI OKVIR
Bez obzira na kontinent, zemlju ili grad, ključna reč je „kultura“. Na odgovarajući cirkularni način, to nas vraća na osnovno pitanje razvoja takve kulture.
„Međunarodni standardi su obavezni“, insistira Despina. „Ova standardizacija u oblasti CE će obezbediti strukturni
okvir sa terminologijom, zahtevima, uputstvima i pratećim alatima koji se odnose na primenu CE u različitim projektima. To će pomoći inženjerima konsultantima da uspostave bolju komunikaciju i efikasnu razmenu informacija između učesnika na tržištu.“
To je, neosporno, timski rad, gde će pobediti oni koji se budu angažovali.
CONSTRUCTION EUROPE JUNE 2022
*Stavovi i mišljenja izraženi u blogu predstavljaju odgovornost autora i ni na koji način ne izražavaju zvanične stavove ACES-a.
