Adjudikacija

Iako su prednosti Odbora za odlučivanje u sporovima (“OOS”) brojne, naročito u procesu izbegavanja sporova, činjenica je da strane vrlo često isključuju klauzule vezane za OOS iz FIDIC modela ugovora ili drugih standardnih uslova Ugovora, kao mehanizam za rešavanje sporova. Druga situacija česta u praksi
je da čak i ako klauzule za OOS nisu isključene iz ugovora, strane jednostavno odluče da ne uspostave OOS, odnosno ne uspostave mehanizam koji su ugovorile.

Jedan od razloga može biti nedovoljna svest o tome šta je to OOS i koja je njegova uloga. Međutim, kao značajan i uočen drugi razlog je činjenica da strane nemaju kontrolu nad troškovima OOS – a, što dovodi do neizvesnosti i oklevanja za imenovanje OOS-a. 

Posebno za ugovore relativno male vrednosti i sporova koji proističu iz njih, u praksi se pokazalo da troškovi tročlanog OOS -a mogu dostići troškove Arbitra-pojedinca u arbitraži. U ovakvim okolnostima, uloga OOS -a u sprečavanju sporova se dovodi u pitanje.

CDRC je jedan od retkih centara za alternativno rešavanje sporova koji je prepoznao gore navedeni problem. Zbog toga, CRDC je uspostavio maksimalne naknade OOS -a, koje smatra razumnim, a u odnosu na vrednost spora.

Konkretno, ako CDRC bude imenovan kao entitet za imenovanje članova Odbora za OOS-a u ugovoru (u slučaju da se strane ne dogovore oko imenovanja ili odmah prepuste imenovanje Centru), CDRC će predložiti članove OOS-koji će se obavezati na maksimalne naknade koje je uspostavio CDRC. Na taj način će biti izbegnuta neizvesnost oko troškova rada OOS-a. Pored toga, CDRC veruje da će šema maksimalnih naknada takođe podstaći imenovane članove OOS-a da najefikasnije iskoriste svoje vreme, sprečavajući da se postupak OOS-a pretvori u skupe mini arbitraže, što se takođe neretko dešava u praksi.